Kipar uvodi režim odbitka nominalne kamate i pravila o nerezidentnosti

PORESKI ZAKONI

Izmene poreskih zakona

Dana 9. jula 2015. godine, Predstavnički dom Kipra glasao je o značajnim izmenama na poreske zakone koji dalje poboljšavaju davno uspostavljeni sveobuhvatan i transparentan karakter kiparskog poreskog sistema.

Promene služe za mnoge svrhe kao što je promovisanje ekonomskog razvoja podsticanjem uvođenja novog akcijskog kapitala kao alternative prekomernom finansiranju dugova. Štaviše, promene imaju za cilj da podstaknu stvaranje poslovne prisutnosti nudeći primamljive prednosti pojedincima iz perspektive ličnog poreza.

Promene će dodatno poboljšati međunarodnu konkurentnost Kipra kao lokacije izbora za multinacionalne kompanije koje posluju u centralnoj južnoj Evropi, Zajednici nezavisnih država (ZND), Bliskom istoku i severnoj Africi.

Izmene poreskih zakona su najznačajnije od uvođenja postojećeg poreskog režima 2003. godine. Treba napomenuti da izmene predstavljaju koordinisanu inicijativu Vlade i različitih zainteresovanih strana.

Vlada je obezbedila da izmene budu usklađene sa globalnim kretanjima i kretanjima Evropske unije (EU) u oblasti oporezivanja preduzeća i da će nove poreske mere biti fiskalno održive bez smanjenja poreskih prihoda.

DISKUSIJA

Detaljna diskusija

Uvođenje režima odbitka nominalne kamate na kapital Poslednjih godina, ponuda kredita od strane finansijskih institucija je značajno smanjena zbog bankarske krize. U nastojanju da pomogne privredi da se vrati na put rasta, Vlada je uvela režim nominalne kamatne stope (NID) na korporativni kapital. Očekuje se da će režim NID-a podstaći uvođenje akcijskog kapitala u korporativne strukture što će efektivno rezultirati smanjenjem zaduživanja ekonomije i podstaći ekonomski rast.

NID će ukloniti sve distorzije između vlasničkog i dužničkog finansiranja tako što će kapital i dug staviti u jednake uslove pošto će oboje imati pravo na poreski odbitak. Prema izmenjenom zakonu, pravna lica (uključujući stalne jedinice stranih kompanija) će imati pravo na NID na vlasnički kapital. NID će biti jednak višestrukim „referentnim kamatnim stopama“ i „novom kapitalu“ koji drži i koristi kompanija u obavljanju svojih poslovnih aktivnosti. Oba pojma su definisana u zakonu:

„Novi vlasnički kapital“ označava svaki vlasnički kapital uveden u poslovanje na dan ili nakon 1. januara 2015. godine u obliku izdatog akcijskog kapitala i premije na akcije (pod uslovom da je u potpunosti uplaćen), a „stari kapital“ označava kapital koji je postojao na dan 31. decembra 2014. godine. „Novi kapital“ ne uključuje iznose koji su kapitalizovani kao kapital i koji su rezultat revalorizacije pokretne ili nepokretne imovine

Režim NID se smatra troškom kamata i podleže istim pravilima ograničenja kao i kamata.

ODBITAK NOMINALNE KAMATE (NID)

Zahtevati ili ne tražiti NID?

Treba napomenuti da NID dodeljen na novi vlasnički kapital ne može preći 80% oporezive dobiti pre nego što se odobri NID. U slučaju gubitaka, NID neće biti dostupan. U stvari, to znači da NID ne može stvoriti ili povećati poreski gubitak. Poreski obveznici mogu izabrati da ne traže NID ili da zahtevaju njegov deo za svaku poresku godinu.

Zakon uključuje posebne i opšte odredbe protiv zloupotrebe koje imaju za cilj:

Ograničiti klasifikaciju kapitala kao „novog kapitala“ u slučaju da se ovo odnosi direktno ili indirektno na rezerve koje su postojale na dan 31. decembra 2014. godine i u slučaju da se uloženi kapital ne odnosi na nova sredstva koja se koriste u poslovanju.
Pozabavite se aranžmanima koji imaju za cilj da ponovo karakterišu „stari kapital“ u „novi kapital“ ili aranžmanima koji su uspostavljeni sa ciljem da se potraživanje NID bez valjanih ekonomskih ili komercijalnih razloga
Ograničite NID u slučaju da je drugi entitet zatražio NID ili odbitak troškova kamata na isti akcijski kapital.
Uverite se da se NID izračunava kao da nije došlo do reorganizacije kompanije.

Režim NID je na snazi od 1. januara 2015. godine.

POREZ

Porez na kapitalnu dobit

Oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit na imovinu stečenu do 31. decembra 2016. godine Zakon o porezu na kapitalnu dobit (CGT) je izmenjen i dopunjen kako bi se omogućilo izuzeće od poreza na dobit od raspolaganja nepokretnom imovinom koja je stečena između datuma stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama (17. jula 2015.) i 31. decembra 2016. pod uslovom da:

50% smanjenje naknade za prenos zemljišta na imovinu stečenu do 31. decembra 2016. godine.

Naknade za prenos zemljišta su smanjene na 50% za svaku kupovinu imovine obavljenu između datuma izmena zakona i 31. decembra 2016. Ova mera ima za cilj da oživi sektor nekretnina. Uvođenje nedomaćih pravila za fizička lica Zakon o posebnom doprinosu za odbranu Republike (SDC) nameće porez na određene kategorije prihoda (kamate, zakupnine, dividende) koje primaju lica koja se za poreske svrhe smatraju rezidentima Kipra, podložno svim dostupnim izuzecima. Zakon o SDC-u takođe uključuje odredbe za promišljenu raspodelu dobiti poreskih rezidenata Kipra u meri u kojoj su akcionari takvih kompanija poreski rezidenti Kipra.

Pojedinac se smatra rezidentom Kipra za poreske svrhe ako je fizički prisutan na Kipru u periodu ili periodima koji ukupno prelaze 183 dana u toku kalendarske godine. Zakon o SDC-u je izmenjen tako da će pojedinac sada biti predmet SDC-a ako je on/ona rezident Kipra za poreske svrhe i takođe se smatra da ima prebivalište na Kipru. Sa uvođenjem „nedomicilnih“ ili „nedomaćih“ pravila, poreski rezident Kipra, koji nema prebivalište na Kipru, praktično neće biti predmet SDC-a na Kipru na bilo kakve kamate, zakupnine ili dividende (bilo stvarne ili pretpostavljene) bez obzira na da li takvi prihodi potiču iz izvora na Kipru i bez obzira da li se taj prihod doznačuje na bankovni račun ili se ekonomski koristi na Kipru. Napominje se da se po Zakonu o porezu na dohodak fizičkim licima ne nameću porez na prihode od kamata i dividendi.

DOMICILE

Sa sedištem na Kipru

Izraz „sa prebivalištem na Kipru“ je definisan u zakonu kao pojedinac koji ima kiparsko prebivalište u skladu sa Zakonom o testamentima i nasledstvu, ali ne uključuje:

1. Pojedinac koji je dobio i zadržao prebivalište po izboru van Kipra u skladu sa Zakonom o testamentima i sukcesiji, pod uslovom da takvo lice nije bilo poreski rezident Kipra u periodu od 20 uzastopnih godina koji prethodi poreskoj godini; ili

2. Pojedinac koji nije bio poreski rezident Kipra u periodu od 20 uzastopnih godina pre uvođenja zakona

Bez obzira na gorenavedeno, pojedinac koji je bio poreski rezident Kipra najmanje 17 godina od poslednjih 20 godina pre poreske godine smatraće se da ima „domicil na Kipru“ i kao takav podleže SDC-u bez obzira na / njeno prebivalište porekla.

Zakon uključuje odredbe protiv zloupotrebe prema kojima poreski organi imaju pravo da zanemare prenos imovine koji izvrši lice koje ima prebivalište na Kipru na rođaka do trećeg stepena srodstva koji nema prebivalište na Kipru u slučaju da transfer je izvršen sa ciljem da se izbegne nametanje SDC-a kao rezultat uvođenja „nedozvoljenih” pravila.

Očekuje se da će pravila o nedomaćivanju dodatno podstaći preseljenje korporativnih rukovodilaca i podstaći pojedince sa visokim neto vrednostima da se nastanjuju na Kipru. Pravila o nedozvoljenju su na snazi od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike (17. jula 2015. godine).

RAZVOJ

Buduća dešavanja

Treba napomenuti da su relevantni poreski prijedlozi dostavljeni Predstavničkom domu uključivali i niz drugih amandmana koji su odloženi za dalju raspravu i konsultacije. Ovo uključuje između ostalog:

Izmeniti Zakon o porezu na dobit tako da se sve kursne razlike tretiraju kao poresko neutralne (ni oporezive ni odbitne), osim ako su rezultat trgovanja valutama ili valutnim derivatima.
Transpozicija promena napravljenih u Direktivi o matičnim supsidijarima EU (Direktiva 2014/86 EU o hibridnim instrumentima za izbegavanje situacija dvostrukog neoporezivanja; i Direktiva 2015/121 EU o uključivanju opšte odredbe protiv zloupotrebe u Direktivu).
Izmena Zakona o porezu na dohodak tako da bude usklađen sa jurisprudencijom Evropskog suda pravde u vezi sa odredbama o olakšicama za grupne gubitke.
Izmena odredbi principa van dohvata ruke uključenih u Zakon o porezu na dohodak tako da predviđaju prilagođavanja transfernih cena naniže.
Produženje izuzeća od 50% sa 5 na 10 godina za prihod od zaposlenja veći od 100.000 € godišnje.
Proširenje rezervisanja za ubrzanu amortizaciju na poreske godine 2015. i 2016. za postrojenja i mašine (20% nasuprot 10%) i industrijske i hotelske zgrade (7% nasuprot 4%).
Uvođenje pravila protiv izbegavanja reorganizacije. Oslobođenje se odbija u slučaju da je jedan od glavnih ciljeva reorganizacije izbegavanje, smanjenje ili odlaganje naplate poreza.
Promena definicije pojmova „Republika Kipar“ i „stalna poslovna jedinica“ kako bi se uključile sve aktivnosti koje se odnose na istraživanje i eksploataciju morskog dna u isključivoj ekonomskoj zoni Kipra.
Izmena i dopuna Zakona o porezu na kapitalnu dobit kako bi se u svoj delokrug stavilo raspolaganje akcijama koje direktno ili indirektno učestvuju u drugim kompanijama koje drže nepokretnu imovinu na Kipru.
Izmena Zakona o porezu na kapitalnu dobit da bi se oporezovala svaka dobit koja se zasniva na trgovanju ostvarenom prodajom akcija kompanija koje poseduju nepokretnu imovinu na Kipru u slučaju da je takva dobit izuzeta po Zakonu o porezu na dohodak.

Očekuje se da će se o predloženim izmjenama raspravljati u Predstavničkom domu u narednom septembru.

Posledice

Izmene i dopune kiparskih poreskih zakona pružaju i individualnim i korporativnim investitorima širi opseg opcija u strukturiranju svojih investicija na Kipar. Ipak, investitori treba da preispitaju svoje postojeće aranžmane i strukture kako bi procenili uticaj promena i osigurali njihovu usklađenost sa relevantnim izmenama. Preduzeća bi stoga trebalo da preispitaju svoje strukture u nastojanju da procene opcije i razmotre preduzimanje svih neophodnih radnji.

Saznajte šta još možemo da učinimo za vas…